Један од чланова српске делегације на овогодишњој Скупштини светског омладинског фестивала у Нижњем Новгороду је Драгутин Остојић, асистент на Институту за математику и информатику Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Са Драгутином смо разговарали о његовим утисцима које носи са овог значајног сабрања, потенцијалним сарадњама између младих у Србији и Русији, али и сазнали шта то највише инспирише нашег саговорника када је у питању Скупштина светског омладинског фестивала у Нижњем Новгороду.
Драгутине, поделите са нама Ваше утиске о манифестацији у Нижњем Новгороду.
– Светски омладински фестивал у Нижњем Новгороду доживљавам као изузетно значајну и јединствену манифестацију која окупља младе људе из целог света. Поред прилике за упознавање и размену искустава, што је од велике користи за све учеснике, овај догађај показује и велику посвећеност Русије успостављању будућности међународне сарадње и изграњи бољег и праведнијег света у коме ће бити много више разумевања и поштовања за све.
Који сегмент овог сабрања је Вама најинтересантнији и шта Вас то највише инспирише?
– Највише ме инспиришу сусрети са успешним младим људима из свих области који деле идеје сарадње која подразумева равноправност и међусобно поштовање. Ту су такође и различита предавања и дијалози о актуелним темама. Мени су лично, посебно интересантне теме које се односе на развој савремених технологија, јер отварају простор за дискусију о мени блиским стварима и рађају нове идеје и могућности за партнерства.
Шта знате о регионима Русије?
– Русија је огромна земља изузетне разноврсности, како културне и историјске, тако и научне и економске. Познато је да многи руски региони имају огроман потенцијал у индустрији, енергетици, пољопривреди, али и у области високих технологија. Нижњеновгородски регион, на пример, има снажну индустријску традицију, а данас постаје и један од ИТ центара Русије. Ивановски регион, са друге стране, препознат је као историјски центар текстилне индустрије, али данас све више улаже у модернизацију и развој нових економских грана, што укључује и дигиталну трансформацију.
Да ли постоји могућност да остварите некакав вид сарадње у одређеним областима са представницима руских региона?
– Видим реалну могућност за сарадњу у областима образовања, науке и привреде. Волео бих да истраживачи са српских и руских универзитета више раде на заједничким пројектима који подстичу иновације и повезују академску заједницу са индустријом. Сарадња са Нижњим Новгородом и Ивановским регионом може бити посебно занимљива јер оба региона показују отвореност и спремност за конкретне прејекте.
Информационе технологије су једна плодоносна област у савременом свету, да ли постоји иницијатива на том пољу за развијање сарадње између Србије и Русије?
– Посебно постоји искрена жеља за развој сарадње у области информационих технологија. Овај сектор је један од најдинамичнијих и најперспективнијих, а повезивање младих стручњака и институција из Србије и Русије може створити могућности за заједничке стартапе, истраживања и примену дигиталних решења, као и за размену студента и експерета, што би још јаче повезало наше земље. Уверен сам да би Ивановски регион могао бити нарочито значајан партнер у том процесу, кроз дигитализацију традиционалних индустрија и увођење иновативних технолошких решења.
Којим речима бисте закључили овај раговор?
– Захвалан сам Русији што пружа могућност младима из целог света да се боље упознају и обиђу различите делове ове велике земље. Убеђен сам да ће резулати оваквих пројеката бити видљиви у будућности и да ће радикална промена света, која се дешава сада пред нашим очима, бити промена на боље.