Млади инжењер из Косовске Митровице, учесник програма InteRussia – STEM 2025 који реализује Фонд Горчаков у сарадњи са Сколковским институтом за науку и технологију (Skoltech)
Из Косовске Митровице, града који носи дубоку симболику постојаности и вере, долази један од оних младих људи који тихо, али сигурно граде своје путеве знања и светлости. Никола Мурганић, студент мастер студија електротехнике и рачунарства Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици), један је од учесника престижног програма стажирања InteRussia – STEM 2025, који организује Фонд Горчаков у сарадњи са Сколковским институтом за науку и технологију (Skoltech). Током једномесечног боравка у Москви, заједно са својим пријатељем Душаном Касаловићем, Никола је имао прилику у септембру да ради у међународном тиму младих инжењера, усавршавајући се у областима савремених технологија, иновација и предузетништва. У овом разговору, открива како изгледа „инжењеринг будућности“, шта га је највише инспирисало током програма, али и зашто верује да је управо знање најјача карика која повезује Србију и Русију.
Никола, ти си рођен и школован у Косовској Митровици — месту које носи посебну тежину и снажну симболику. Како је одрастање на нашем Косову и Метохији утицало на тебе, на твоје погледе, упорност и избор професије?
- Ја увек, помало љубоморно, себично и с великим поносом, говорим о томе да сам имао ту срећу да се родим управо на Косову и Метохији, месту које за мене представља најсветији и најпосебнији кутак на свету. Одгајан сам у духу традиције и родољубља, што је постало дубоко укорењени део мог идентитета. Сви који бар мало познају новију историју знају шта се дешавало, али и шта се и данас дешава у мојој Косовској Митровици, граду пуном немира и неизвесности, граду чије су, између осталог, и улице мог детињства често биле под тензијом. Ипак, на лицима мојих суграђана никада нећете видети страх или очај, напротив, управо су пркос, понос, топлина и упорност оно што нас одређује. Зато се ни ја никада не жалим на своје детињство, јер верујем да ме је управо то окружење изградило. Мањак слободе, страх родитеља и ограничено кретање у тим раним годинама усмерили су ме ка другим световима, ка машти и технологији. Пошто су послови мојих родитеља захтевали добру информатичку писменост, рачунар је у нашој кући увек био присутан. Често сам, онако радознало и са стране, посматрао како се на екрану смењују прозори и радне површине, покушавајући да схватим шта се заправо крије иза свега тога. Отац ми је показао прве кораке у разумевању технологије, и верујем да је већ тада било јасно да ће мој пут неминовно водити ка свету рачунара.
Завршаваш мастер студије електротехнике и рачунарства на Универзитету у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Шта те је највише привукло управо овој области и где видиш највећи потенцијал спајања технологије и друштвеног напретка?
- Електротехника и рачунарство су ми се чиниле као најбољи избор јер спајају логичко размишљање, креативност и практичну примену знања. Оно што ме је највише привукло овој области је могућност стварања, од програма и апликација које олакшавају рад, до паметних система који аутоматизују процесе и унапређују квалитет живота. Недавно сам завршио основне академске студије електротехнике и рачунарства на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, где сам стекао темељна знања из области савремених технологија и софтверског инжењерства. Тренутно похађам мастер академске студије истог усмерења, са циљем да додатно продубим стручна знања и усмерим се ка истраживању и примени иновативних технолошких решења која могу допринети друштвеном напретку. Највећи потенцијал спајања технологије и друштвеног напретка видим у развоју паметних система, вештачке интелигенције и аутоматизације, који могу значајно да допринесу образовању, здравству, енергетици и јавним услугама. Верујем да модерне технологије могу омогућити равноправнији приступ информацијама и ресурсима, нарочито у мање развијеним срединама, и на тај начин подстаћи друштвени развој и иновације.
У својој биографији помињеш да си од малих ногу био фасциниран технологијом и њеним утицајем на свет. Да ли постоји неки тренутак, догађај или особа која је посебно подстакла ту љубав према инжењерству?
- Још као дете био сам фасциниран тиме како технологија функционише и како један мали уређај може да промени начин на који живимо, радимо или комуницирамо. Мој први сусрет са рачунарима догодио се захваљујући мојим родитељима, имао сам ту срећу да смо у кући имали рачунар, што је у то време било право богатство. Док су они радили, ја сам радознало посматрао шта се дешава на екрану, постављао безброј питања и покушавао да схватим како све то функционише. Отац ми је тада показао прве кораке, и управо у тим тренуцима родила се моја жеља да откријем шта се налази „иза кулиса“ дигиталног света. Временом је та дечја радозналост прерасла у искрену страст, не само према рачунарима, већ према самом процесу стварања, решавања проблема и проналажења бољих начина да се нешто уради. Управо тај осећај откривања, могућност да идеја постане стварност и да оно што направиш има стварни утицај на људе око тебе, највише подстиче моју љубав према инжењерству.
Ове године боравио си месец дана у Москви, у оквиру програма InteRussia – STEM 2025, заједно са својим пријатељем Душаном Касаловићем. Како би описао то искуство — шта те је највише инспирисало, изненадило или оставило најдубљи утисак?
- Боравак у Москви у оквиру програма InteRussia – STEM 2025 био је изузетно инспиративно искуство. Провео сам месец дана радећи у међународном окружењу, заједно са Душаном, где смо имали прилику да учествујемо у разним радионицама, презентацијама и тимским пројектима. Највише ме је фасцинирало колико тимска сарадња у тим потпуно интернационалним екипама током радионица могу заједно да створе решења која заиста мењају свет око нас. Очекивао сам динамично и изузетно напредно технолошко окружење у Русији, међутим могу рећи да су чак и та висока очекивања била брзо премашена, тако да сам и по том питању био јако позитивно изненађен. Најдубљи утисак оставила ми је свест о томе колико је важно међународно умрежавање и размена идеја, јер управо кроз такву сарадњу могу да се стварају најбоља и најиновативнија решења. Такође, желео бих да истакнем феноменалну организацију, гостопримство и срдачност InteRussia програма и Горчаковог фонда. У свакој ситуацији су нам излазили у сусрет и учинили да наш боравак буде што угоднији и интересантнији.
Радио си у међународном тиму на Сколковском институту за науку и технологију. Шта је највредније што си научио током тог рада — било на пословном, било на приватном плану?
- Рад у међународном тиму на Сколковском институту био је изузетно вредан јер сам учио како да ефикасно сарађујем са људима из различитих култура и професионалних позадина. На пословном плану сам стекао конкретно разумевање тимског рада, развоја технологија и управљања пројектима, док ме је приватно научило колико је важно бити отворен, прилагодљив и радити са ентузијазмом. То искуство ми је показало да најбоља решења настају када се знање, креативност и упорност споје са добром организацијом и међусобним поштовањем у тиму.
Која би била једна лекција коју си из Москве понео са собом — нешто што те је научило да гледаш на науку, на сарадњу или на живот на нов начин?
- Једна од највећих лекција које сам понео из Москве јесте колико је важно делити знање и искуства са људима различитих култура и професионалних позадина. Видео сам како отвореност, разноврсност мишљења и отворен дух према другачијим идејама могу да воде ка решењима која сами никада не бисмо могли да смислимо. То ме је научило да науку, али и живот, треба посматрати кроз призму сарадње, креативности и истрајности, јер заједно можемо да постигнемо много више него појединачно.
Како видиш везу између Србије и Русије у области образовања и иновација?
- Везу између Србије и Русије у области образовања и иновација видим као веома перспективну. Русија има снажну традицију у науци, технологији и инжењерству, док Србија све више развија иницијативе у тим областима. Програми попут InteRussia показују да размена знања, искустава и младих талената значајно унапређује компетенције, иновације и међународну сарадњу. Уверен сам да ће такви контакти водити ка дугорочним партнерствима и конкретним пројектима који спајају образовање, науку и технологију у обе земље.
Шта би поручио младим људима из Србије, нарочито младима са Косова и Метохије, који можда планирају да се пријаве управо на овај програм?
- Младим људима из Србије, а нарочито са Косова и Метохије, поручио бих да се не плаше, већ да се пријаве и да искористе овакве прилике. Програм попут InteRussia пружа невероватно искуство и омогућава да се умрежимо са младим људима из Русије, који нам отворено пружају могућност да стекнемо нова знања, разменимо идеје и проширимо видике. Таква међународна сарадња нам омогућава да учимо не само о технологији и науци, већ и о различитим приступима, културама и начинима размишљања, што је непроцењиво за лични и професионални развој. Не треба оклевати, свако искуство оваквог типа може заиста проширити видике и променити живот. Најважније је бити радознао, посвећен и отворен за нове идеје.
Да ли би желео једног дана да се вратиш у Русију — можда на мастер студије, истраживање или заједничке пројекте?
- Апсолутно бих желео да се једног дана вратим у Русију, било ради мастер студија, истраживања или заједничких пројеката. Русија је земља са изузетно развијеном научном и технолошком инфраструктуром, где се иновације активно примењују и подстичу. Боравак у Москви ми је показао колико можемо много научити од њих, како у погледу технологије, тако и у приступу раду, тимској сарадњи и међународној умрежености. Верујем да би повратак био још једна прилика да продубим знање, развијам своје вештине и допринесем пројектима са стварним утицајем.
И за крај — када би требало да опишеш Москву у три речи, које би то биле?
- Мислим да ни три хиљаде најлепших епитета српског језика не би било довољно да опишу величанственост овог града. Али, да издвојим само три речи, оне би биле можда: бајковита, грандиозна и заводљива.
Свака реч Николе Мурганића носи тиху снагу и сведочанство младости која не заборавља корене, али смело корача ка будућности. Његова прича је доказ да се чак и из детињства пуног искушења, могу рађати мир, знање и љубав према стварању.
Захвалност упућујемо Фонду Горчаков, који својим програмима попут InteRussia – STEM 2025 пружа прилику младим људима из Србије да прошире видике, стекну искуство у међународном окружењу и покажу да таленат и преданост не познају границе.
Никола Мурганић остаје један од оних младих људи који нас подсећају да је највећи дар човека — кад знање и веру претвори у светлост која сија и за друге.