Трећи дан V Међународног конгреса правника на Бледу протекао је у знаку интензивног рада, размене знања и продубљивања кључних тема које се налазе на пресеку права и вештачке интелигенције. Након уводних активности и претходних дана који су поставили темеље за даље дискусије, петак је донео садржајан програм усмерен како на теоријске, тако и на практичне аспекте савремених изазова.
Дан је започео регистрацијом учесника, након чега су уследила предавања која су обухватила широк спектар тема. Јован Протић говорио је о утицају вештачке интелигенције на тржиште рада, указујући на трансформације које ова технологија доноси, али и на потребу прилагођавања правних и друштвених оквира новим условима.
О дигиталном законодавству и савременим регулаторним изазовима говорио је Дује Пркут, кроз тему „Digital Omnibus“, осветљавајући сложеност правних оквира који прате развој дигиталне економије и технологија.
Посебну пажњу привукло је излагање Александра Мастиловића, који је указао да вештачка интелигенција, уколико није адекватно регулисана и вођена, не представља искључиво иновацију, већ и потенцијални ризик. Његов приступ отворио је значајна питања одговорности и управљања у области AI система.
У наставку програма, Инес Кречак говорила је о заштити личних података у радном односу, нагласивши важност балансирања између технолошког напретка и очувања права појединаца.
Након паузе, пажња је била усмерена на тему алгоритамске дискриминације и пристрасности AI система, о чему је говорила Бранкица Јанковић. Посебан акценат стављен је на заштиту осетљивих друштвених група и неопходност развоја етичких и правних механизама који ће спречити неправедне исходе.
Практични сегмент програма обележила је радионица Дениса Тула на тему мапирања података, где су учесници имали прилику да се упознају са конкретним алатима и методологијама које се примењују у савременом правном и пословном окружењу.
У поподневним часовима, програм је настављен кроз радионицу Дејана Шкобића, који је говорио о трансформацији улоге правника у доба вештачке интелигенције, указујући на нове могућности — од разумевања технологије до креирања сопствених AI алата. О теми лидерства у савременом контексту говорио је Драшко Орчић, истичући значај прилагођавања и стратешког размишљања у времену убрзаних промена.
Значајан део дана био је посвећен B2B састанцима, који представљају један од кључних сегмената Конгреса. Управо кроз директне контакте, размену искустава и могућности за сарадњу, овај догађај добија своју практичну вредност и дугорочни значај за све учеснике.
Трећи дан Конгреса завршен је у неформалној атмосфери, уз концерт Хариса Џиновића, који је додатно допринео духу заједништва и повезивања међу учесницима.
Садржајем, квалитетом излагача и актуелношћу тема, овај дан је још једном потврдио значај Конгреса као места сусрета струке, идеја и будућих сарадњи, у времену у коме се право и технологија све снажније преплићу.