„Српска страна ми је дала снагу, понос и топлину дома, а руска ми је отворила нове видике, донела нове људе и прилике које су ми промениле живот“
Стефан Тодорчевић је млад човек који спаја две културе – српску и руску. Његова мајка је из Уфе, а он је у последњих годину дана више пута путовао у Русију, где је доживео искуства која су му, како каже, промениле живот. Поред тога што ради у медицини, Стефан се активно бави блогингом и инфлуенсерством, има преко 20.000 пратилаца на Инстаграму, а ускоро оснива и своју организацију „Vagabundo ture“. Са нама је поделио своју личну причу, али и утиске са Светског омладинског фестивала и путовања у далеки Јамал.
„Мост између култура“
Стефане, твоја прича је посебна јер спајаш српску и руску културу. Колико је то утицало на твој животни пут и идентитет?
- Од малена сам био везан за српску традицију, корене и породицу, али ме је живот водио и ка Русији, где сам открио један потпуно другачији, а ипак блиски свет. Та комбинација ме је научила да гледам шире, да ценим дубину вере, историје и људских односа. Српска страна ми је дала снагу, понос и топлину дома, а руска ми је отворила нове видике, донела нове људе и прилике које су ми промениле живот. Управо то спајање два света у мени буди посебну енергију и свест да могу да будем мост између култура, да преносим приче и градим нешто аутентично.
„Од болнице до блогинга„
Чиме се највише поносиш у досадашњем раду, и у медицини и у блогингу?
- Највише се поносим тиме што сам остао доследан себи и свом путу, без обзира на све изазове. У медицини сам годинама радио одговоран и тежак посао, увек дајући максимум да будем човек на кога други могу да се ослоне. Са друге стране, у блогингу сам својим радом, ентузијазмом и истрајношћу изградио пут од нуле, корак по корак, кроз бројна искуства и сарадње. Имао сам прилику да сарађујем са туристичким организацијама широм Србије, са хотелима, ресторанима, бањама, као и са различитим платформама које су препознале вредност онога што радим. Свака од тих сарадњи је била посебна степеница на мом путу, прилика да испричам нову причу и повежем људе са местима која заслужују пажњу. Богу хвала, посебно сам поносан на сарадњу са Руском Федерацијом, јер она за мене има и лични и дубоки значај. То је више од обичног партнерства – то је потврда да се труд, љубав према путовањима и мост између две културе заиста препознају и вреднују.
„Живот иза и испред камере“
Како изгледа један твој дан у болници, а како када путујеш и ствараш садржај?
- Када сам у болници, дан ми почиње рано, у тишини, јер знам да ме чека озбиљан и одговоран посао. Од првог тренутка морам бити максимално присутан, сконцентрисан и спреман на све. Рад у стерилизацији тражи прецизност, дисциплину и поверење колега. Нема импровизације, нема паузе за маштање – све мора бити уређено и по правилима, јер од тога зависи безбедност пацијената и читавог система. То ме је научило да будем јак, издржљив и да носим одговорност без жалбе. С друге стране, када путујем и снимам садржај, мој дан је потпуно другачији – динамичан, испуњен авантуром и креативношћу. Устајем рано, често пре свитања, јер најлепши кадрови настају док се природа буди. Све је у покрету: снимање, истраживање, разговори са локалцима, бележење атмосфере. Сваки детаљ је важан јер знам да кроз своје приче преносим осећај места другима. Када сам са породицом, све то добија још већу дубину. Они су моја највећа подршка и мотивација. Трудим се да сваки тренутак са њима буде искрен и пун љубави, без обзира што се снима и ради. Волим да их укључим у авантуре, да заједно доживљавамо нова места, јер тако путовања постају не само садржај већ и заједничке успомене које остају заувек. Та равнотежа између посла, стварања и породичног живота је нешто што ме испуњава и гура напред.
„Однос са публиком и хуманитарни рад“
Шта је кључ твог успеха на Инстаграму и колико те хуманитарни рад обликовао као инфлуенсера?
- Кључ је аутентичност и конзистентност. Људи данас желе да виде стварну причу, некога ко није само лице на екрану, већ живи оно што прича. Зато сам од самог почетка одлучио да свој садржај правим из срца – било да говорим о путовањима, природи, људима или својој породици. Друго, важно је да стално радим на квалитету – добре фотографије, видео материјал, текст који оставља емоцију и поруку. Треће, интеракција са публиком је неизоставна. Одговарање на поруке, коментаре, дељење искустава – све то гради заједницу која осећа да је део приче. И на крају, доследно показивање свог идентитета и вредности – људи ће се враћати код некога ко је јасан, а чија прича их инспирише, мотивише или развесели. Управо та комбинација аутентичности, квалитета и блискости са публиком је разлог што ме више од 20.000 људи прати и остаје уз мене. Тај хумани аспект је у ствари темељ свега што радим. Када сам радио у дому за старе, научио сам шта значи стрпљење, поштовање и колико мало пажње може некоме да улепша дан. Кроз волонтирање у хуманитарним акцијама видео сам колико је важно бити присутан, помоћи кад можеш, без очекивања било какве користи. Све то ме је обликовало као човека и директно утиче на мој инфлуенсерски рад. Када делим садржај, не желим да то буде само лепа слика или кадар; желим да пренесем енергију, поруку, нешто што ће инспирисати људе да буду бољи, да путују, али и да буду хуманији. Чак и у сарадњама, увек гледам да промовишем вредности које имају смисла и остављају траг. За мене инфлуенсерство није само број пратилаца – то је прилика да кроз свој пример покажем да свет може бити лепше место ако свако да свој мали допринос.
„Vagabundo Тure“
Осниваш организацију „Vagabundo тure“. Шта људи могу да очекују од тог пројекта?
- Идеја за „Vagabundo тurе“ је рођена из моје жеље да људима пружим више од обичног путовања. Желео сам да створим авантуру која није само о томе где ћеш бити, већ о томе како ћеш се осећати, шта ћеш доживети и како ћеш се повезати са природом, културом и људима око себе. Желео сам да направим туре које буди осећај слободе, истраживања и аутентичности, баш онако како и сам путујем. Кроз „Vagabundo тure“ људима нудим прилику да заједно доживимо невероватне призоре, да осете изазов планинарења, уживају у природи, али и да науче нешто о местима које посећујемо. То је више од туре – то је заједничко искуство, прича коју свако носи са собом. Желео сам да људи не буду само посматрачи, већ учесници, да осете енергију, мотивацију и инспирацију да и сами крену у своје авантуре. И све то у духу аутентичности, заједништва и истинске љубави према путовањима.
„Светски омладински фестивал и Јамал“
Био си учесник Светског омладинског фестивала у Нижњем Новгороду и Регионалног програма у Јамалу. Какви су твоји утисци?
- То искуство за мене није било само догађај – било је као да сам закорачио у један мали универзум младих људи из целог света, са различитим културама, језицима и сновима, а ипак са истом искром у очима. Сваки тренутак проведен тамо био је прилика да чујем приче, упознам нове људе и осетим колико снажно можемо деловати кад смо заједно. Носим у себи слике разговора који су ми отварали нове видике, тренутке када смо се смејали без преводиоца, као и оне тишине пуне поштовања и разумевања. Све то ме је подсетило зашто волим овај пут – јер путовања нису само географија, већ људи, енергија и везе које ствараш. Искрено, то за мене није био само фестивал – то је био најјачи доказ да моја прича има смисла, да могу бити мост између култура и да мој рад заиста има тежину. То су тренуци који те мењају изнутра и који остају са тобом заувек.
Јамал је био једно од твојих најјачих искустава. Шта те је највише задивило?
- Јамал је место које те буквално узме за душу и не пушта. Природа тамо није само лепа – она је сурова, величанствена и непрестано те подсећа колико је свет огроман и колико смо мали, а ипак способни за велике ствари. Огромна пространства снега, бескрајне реке, северно светло које се игра на небу – све то оставља без даха. Људи Јамала су нешто што ћу памтити заувек. Њихова топлина, отвореност и способност да деле оно мало што имају са странцем који дође из далека – то је нешто што се не заборавља. Свака прича коју сам чуо, сваки осмех, сваки загрљај – све је оставило неизбрисив траг у мени. Култура Јамала је дубока и поучна. Традиције које вековима живе, начин живота у складу са природом, поштовање за све што те окружује – то је лекција коју не можеш пронаћи у књигама. То је место где човек учи да поштује време, простор и људе око себе. Јамал је више од пута – то је искуство које ме је променило, отворило ми очи и дало осећај бескрајне захвалности за живот и путовања. JAMAL У ДУШИ ЗАУВЕК.
Шта је за тебе значило упознавање са културама Ненаца и Комија?
- Упознавање са културама корених народа Јамала, Ненци и Коми, било је нешто што ми је потпуно променило перспективу на живот. Њихов однос према природи, начин на који живе у хармонији са суровом околином и поштовање за све што их окружује – све то те учи скромности и захвалности. Сви ми мислимо да знамо шта је живот, али када видиш како они организују сваки дан, сваки корак у складу са природом, схватиш колико је наше разумевање света ограничено. Коми су ми били посебно интересантни. Њихови обичаји, традиције и чињеница да су православни директно су ме повезали са мојом домовином. Заиста сам уживао да видим како живе, да пробам њихову храну, да попричам са њима и доживим сваки мали тренутак. Сваки осмех, сваки разговор и сваки обичај био је нова лекција, нова прилика да се учврсти та веза са културом и људима. Један тренутак који ми је заувек урезан у памћење је када сам седео уз ватру са Ненцима, слушао приче старих о прошлости, о суровим зимама, о животу у потпуној хармонији са оним што им је природа дала. Био сам потпуно тих, осећао дубоку повезаност са људима и местом, и схватио колико је важно чувати те приче, културу и мудрост. Јамал, људи, приче и њихова култура – све то носим у себи као један од најмоћнијих и најдубљих животних доживљаја. YAMAL У ДУШИ ЗАУВЕК.
Помињао си и планове за документарни филм. Шта би био његов фокус?
- Жеља да направим документарни садржај долази из потребе да прикажем стварни живот, а не само лепе слике и сцене. Фокус филма би био обичан човек – његов дан, његов живот, односи са другима, рад, начин на који се носи са изазовима, али и окружење у ком живи. Та прича би била прича о стварности, а не о идеализованим сликама, јер управо у тим свакодневним тренуцима лежи права магија. Природа која га окружује била би други лик филма – сурова, величанствена, понекад пријатељ, понекад изазов. Камера би пратила све – од малих радњи у кући или на послу, до тренутака тишине и интеракције са околином и људима. Сваки осмех, свака борба, свака победа у тим условима добија на тежини и емоцији. Циљ је да гледалац осети живот тог човека, да га разуме, да проживи заједно са њим, и да кроз ту причу види људскост да кроз ту причу види људскост, борбу, радост и лепоту суровог света око нас. На крају, то је филм о животу који је аутентичан, инспиративан и дубоко повезан са природом.
„Поглед у будућност“
Где видиш себе у наредних пет година – у медицини или у travel блогингу и организацији тура?
- У наредних пет година себе видим потпуно у сфери travel blogginga и вођења својих тура. Медицина ће увек бити део мене, део онога што ме обликовало и што ме је научило дисциплини, одговорности и стрпљењу, али мој животни сан и права страст је путовање, стварање садржаја и повезивање људи са местима која волим. Више себе видим како градим бренд који носи моје име, како водим туре које инспиришу људе, како снимам и делим искуства која остављају траг. Жеља ми је да кроз те туре људима пружим не само авантуру, већ и емоцију, осећај слободе и повезаности са природом и културом. За пет година желим да будем препознат као неко ко је успео да од страсти направи професију, да је својим радом и енергијом мотивисао људе да истраже свет, да осете аутентичност и да кроз моје приче пронађу инспирацију. Медицина је мој темељ, али travel blogging и „Vagabundo ture“ су моја будућност.
Шта је за тебе смисао путовања?
- Смисао путовања за мене је откривање света кроз очи људи, природе и култура, проживљавање сваког тренутка као да је једини и враћање кући са душом богатијом за сваки доживљај.
Која је твоја порука младима у Србији и Русији?
- Порука младима у Србији и Русији је једноставна – усудите се да кренете на своја „путовања живота“, јер управо тамо ћете пронаћи себе. Свет је огроман, пун људи, прича и прилика које мењају начин на који размишљате и осећате. Не чекајте савршен тренутак, јер он можда никад неће доћи – сваки корак, сваки изазов и свака авантура вас обликују и откривају нове хоризонте. Уживајте у сваком тренутку, будите храбри, будите аутентични и не бојте се да изађете из зоне комфора. На крају, оно што ћете понети кући није само успомена, већ и нова перспектива, нова енергија и осећај да живот заиста вреди живети пуним плућима.
Кроз своје речи, Стефан Тодорчевић показује да је живот више од посла и обавеза — то је пут, авантура и непрекидна потрага за смислом. Његова прича је пример како љубав према људима, природи и култури може постати мост између народа, али и покретачка снага за сваког младог човека који жели да остави траг. Од болничких ходника до снежних равница Јамала, од тихог хуманитарног рада до инспиративних travel тура — Стефан гради један свет у ком се лепота, доброта и храброст преплићу.
И као што сам каже:
„Живот је највеће путовање — а најлепше је кад га делиш са другима.“