ХАНТИ-МАНСИЈСК, 11. октобар 2026. године – У Ханти-Мансијску, административном центру Ханти-Мансијског аутономног округа – Југре, свечано је отворена Српско-руска медијска школа, која је окупила представнике Србије и Русије са циљем размене знања, професионалних искустава и јачања међународне сарадње у области медија, образовања и културе.
Организатор школе је руска организација «Красная лодка», а коорганизатор са српске стране је Ђина Весић – Издаваштво „Битије”.
Школа се реализује у оквиру интензивног образовног програма
„Србија. Русија. Југра”, уз подршку институција и партнера из Руске Федерације.
Овај међународни пројекат окупља младе, научне раднике, новинаре, стручњаке из области медија и представнике различитих организација, пружајући им прилику да кроз предавања, дискусије, практичне радионице и заједничке активности размењују искуства и развијају нове облике професионалне сарадње.
Свечано отварање и подршка институција Југре
Свечано отварање ,,Српско-руске медијске школе“ обележило је присуство представника регионалних институција и медијског сектора Југре.
Међу званичницима који су учествовали у отварању били су Кирил Харитонов, директор Департмана за унутрашњу политику Југре, и Јаков Самохвалов, директор Департмана за омладинску политику, грађанске иницијативе и спољне везе Југре.
Отварању је присуствовао и Александар Бабушкин, креативни директор медијског холдинга „Југра”, који има кључну улогу у организацији и реализацији школе.
Окупљање представника институција, медијских професионалаца и младих из две земље потврдило је значај оваквих иницијатива за развој међународне сарадње и успостављање трајнијих веза између Србије и Русије.
Посебна вредност ,,Српско-руске медијске школе“ огледа се у спајању образовног, професионалног и културног аспекта сарадње, као и у могућности да учесници непосредно разговарају о савременим изазовима у медијском простору.
Снага личног примера и одговорност појединца
Након свечаног отварања, учесници су имали прилику да се упознају са темом „Снага личног примера”, коју је представио Дмитриј Аксјонов, посланик Државне думе Руске Федерације, председник регионалног Удружења ветерана Специјалне војне операције, носилац Ордена за храброст и први командант батаљона „Југра”.
Тема његовог излагања била је посвећена значају личног примера, одговорности и улози појединца у друштву, отварајући простор за размишљање о вредностима које обликују лични и професионални развој.
Србија у руској историји и историјском памћењу
Посебну пажњу привукла је тема „Србија у руској историји и историјском памћењу”, коју је представио Данијил Аникин, доцент Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов”, руководилац одељења Руске академије народне привреде и државне службе (РАНХиГС) и кандидат филозофских наука.
Питање историјског памћења заузима важно место у разумевању културног и националног идентитета, нарочито када је реч о народима чије су везе обликоване вишевековним историјским, духовним и културним односима.
Разматрање места Србије у руској историјској свести представља значајан допринос ширем разумевању српско-руских односа, али и улоге коју колективно памћење има у савременом друштву.
Управо овакве теме показују колико је важно да се питањима историје и њеног јавног представљања приступа са научном одговорношћу, критичким промишљањем и познавањем ширег друштвеног контекста.
Психологија дезинформација и изазови савременог медијског простора
Једна од значајних тема првог дана била је и „Психологија дезинформација: зашто наседамо?”, о којој је говорио Павел Кухаркин, медијски технолог, продуцент и аутор пројекта PASHA TODAY.
Питање дезинформација представља један од највећих изазова савременог информационог друштва, нарочито у условима убрзаног развоја дигиталних платформи и све већег утицаја друштвених мрежа на формирање јавног мњења.
Разумевање начина на које информације утичу на људску перцепцију, емоције и доношење закључака један је од кључних предуслова за развијање медијске писмености.
Ова тема посебно је значајна за младе који свакодневно користе дигиталне медије, али и за новинаре, истраживаче и све оне који учествују у стварању и ширењу медијских садржаја.
Мисија „Добро” и значај омладинских иницијатива
Први дан школе обухватио је и представљање теме „Мисија Добро”, о којој је говорио Јаков Самохвалов, директор Департмана за омладинску политику, грађанске иницијативе и спољне везе Југре.
Ова програмска целина посвећена је значају друштвеног ангажовања, волонтерства, грађанских иницијатива и активне улоге младих у развоју заједнице.
Поред тематских предавања, учесници су имали прилику да се међусобно упознају, размене искуства и започну заједнички рад на пројектима, што представља један од важних сегмената целокупног образовног програма.
Јачање српско-руских веза кроз образовање и медијску сарадњу
Српско-руска медијска школа представља значајну иницијативу у области међународне образовне и медијске сарадње, чија се вредност огледа у непосредном повезивању младих, стручњака и представника институција Србије и Русије.
Током вишедневног програма учесници ће имати прилику да се баве различитим аспектима савремене медијске индустрије, дигиталних комуникација, медијске писмености, историјског памћења и примене нових технологија.
Посебан нагласак стављен је на повезивање теоријског знања са практичним искуством, као и на развој заједничких иницијатива које могу допринети дугорочној сарадњи двеју земаља.
Значај овог пројекта превазилази оквире једног образовног догађаја. Он представља прилику за успостављање нових професионалних контаката, развијање заједничких идеја и продубљивање односа између организација, институција и појединаца који препознају важност међународне сарадње у области образовања, медија и културе.
Програм у Ханти-Мансијску представља прву етапу овогодишње Српско-руске медијске школе, док је њен наставак планиран у Београду, од 16. до 20. новембра 2026. године.
Издаваштво „Битије”, и директорка Ђина Весић, као коорганизатор са српске стране, наставља да развија активности усмерене ка јачању међународне научне, образовне, културне и медијске сарадње, са посебном пажњом посвећеном очувању културног идентитета, неговању историјског памћења и повезивању стручњака и институција Србије и Русије.